Odlazak trofejnog trenera Francuske: Didije Dešan (AP Photo)
Često se govori koliko je posao fudbalskog trenera neizvestan, danas si slavljen, sutra uvaljan u blato. Najčešći razlog i za jedno i za drugo su rezultati, no povremeno iskoče iz senke i neki drugi razlozi.
No nikada ova rečenica nije aktuelna kao u vreme velikih takmičenja. Svetsko prvenstvo koje se upravo održava u Kanadi, Meksiku i Sjedinjenim Državama obara sve rekorde u smeni nacionalnih selektora. Čak 18 njih nije dočekalo kraj Mundijala i već su napustili reprezentativnu trenersku klupu.
1. Sabri Lamuši, Tunis
Smenjen je tokom turnira, posle samo jedne utakmice, što je neslavni rekord. Tunis je poražen od Švedske sa 5:1 u svom prvom meču na Mundijalu. Zamenio ga je Erve Renar.
2. Erve Renar, Tunis
Ni naslednik, međutim, nije bio bolje sreće. Otišao je posle kraja grupne faze, jer kratkoročni pokušaj spasavanja nije uspeo. Tunis je posle Lamušijeve smene izgubio od Japana 4:0, zatim od Holandije 3:1 i završio grupu bez pobede, uz 12 primljenih golova, što je novi negativni rekord Mundijala.
Renar je na Instagramu napisao: „Moja avantura se ovde završava“, zahvalio se Fudbalskom savezu Tunisa i ocenio da mu je predstavljanje Tunisa bilo „čast“ i iskustvo koje će pamtiti. Posle poraza od Japana rekao je i da se oseća „posramljeno“.
3. Stiv Klark, Škotska
Doneo Škotskoj dugo čekani uspeh i otišao: Stiv Klark (Photo: Shutterstock)
Podneo je ostavku, nakon što je Škotsku vratio na Mundijal posle 28 godina, ali nije uspeo da je odvede u drugi krug. Škotska je bila treća u grupi C i nije ušla u osam najboljih trećeplasiranih selekcija koje idu u nokaut fazu.
Škotski savez saopštio je da je „najuspešniji selektor u istoriji nacionalnog tima“ završio sedmogodišnji mandat. „Šefe, jednostavno: hvala. Ono što ste uradili za našu zemlju pamtiće se godinama“, napisao je kapiten Endi Robertson.
4. Hong Mjung Bo, Južna Koreja
Južna Koreja je ispala u grupnoj fazi, a ceh je platio selektor. Posle pobede nad Češkom izgubila je od Meksika i Južne Afrike, pa nije ušla među najbolje trećeplasirane ekipe. U Koreji je usledio veliki pritisak javnosti i navijača.
„Želeo bih iskreno da se izvinim građanima koji su voleli korejski fudbal i uvek podržavali nacionalni tim“, rekao je Hong. „Nisam uspeo da isporučim rezultate koje je javnost očekivala. Odgovornost je u potpunosti moja.“
5. Miroslav Koubek, Češka
Češka je zauzela poslednje mesto u grupi A sa jednim bodom. Rojters navodi da je odluka došla posle oštrih kritika kod kuće, posebno zbog njegovih odluka tokom turnira.
„Medijska kampanja zasnovana na brojnim poluistinama i izmišljotinama protiv mene takođe je doprinela mojoj odluci. U takvoj atmosferi moj rad za češku reprezentaciju više ne bi imao smisla“, rekao je Koubek.
Legendarni trener završio je svoj mandat posle Mundijala, ali još ranije je isticao da mu posao sa Urugvajem ističe sa završetkom prvenstva. Urugvaj je ispao u grupnoj fazi bez pobede, posle remija sa Saudijskom Arabijom i Zelenortskim Ostrvima i poraza od Španije.
„Šta ostavljam urugvajskom fudbalu? Ništa... Mandat koji nije ostavio ništa“, bio je samokritičan posle ispadanja.
7. Sebastijan Bekaseće, Ekvador
Ekvador je ispao od Meksika u rundi od 32. Bekaseće je rekao da nije ispunio obećanje da će Ekvador odigrati najbolji Mundijal u istoriji.
„Naš ugovor se završio sa Mundijalom. Ne mislim da smo uspeli da ostvarimo podvig koji smo obećali: da ovo bude najbolji Mundijal ikada. Danas je moj red da kažem zbogom.“
8. Ronald Kuman, Holandija
Mnogo se očekivalo od lala a Holandija je ispala od Maroka u prvoj nokaut rundi, posle penala. Rojters navodi da je drugi Kumanov mandat bio razočaravajući i da je odlazak bio očekivan zbog snažnih kritika u holandskim medijima.
„Svi smo sanjali Mundijal na kojem ćemo ispisati istoriju. To se nije dogodilo. Niko nije razočaraniji zbog toga od mene. Kao selektor, nosite tu odgovornost“, izjavio je Kuman.
9. Julijan Nagelsman, Nemačka
Rezultati ispod nivoa Nemačke: Julijan Nagelsman (AP Photo)
Nemačka nije samo ispala u šesnaestini finala, ona je nastavila užasni niz za ovu veliku fudbalsku naciju. To je treći uzastopni neuspešan Mundijal za četvorostruke prvake sveta, posle ispadanja u grupi 2018. i 2022.
Nemački fudbalski savez saopštio je da „zahvaljuje Julijanu Nagelsmanu za rad od septembra 2023“ i odmah je počeo razgovore da ga nasledi legendarni Jirgen Klop.
10. Karlos Keiroš, Gana
Keiroš je vodio ekipu samo tri meseca, pošto je preuzeo tim u aprilu, a ostavku je podneo posle poraza od Kolumbije u šesnaestini finala.
„Ovo putovanje napuštam sa ponosom zbog onoga što smo postigli, ali i sa zdravim nezadovoljstvom onih koji su uvek želeli više. Dostizanje višeg nivoa nikada ne bi trebalo da bude odredište, već početak još većih ambicija,“ izjavio je Keiroš.
11. Džamal Selami, Jordan
Jordan je prvi put u istoriji igrao Mundijal, ali je izgubio sve tri utakmice u grupi J, protiv Austrije, Iraka i Argentine. Odlazak je potvrđen pre Azijskog kupa 2027.
Predsednik saveza princ Ali bin al Husein poručio mu je: „Zahvaljujemo vam na trudu i izuzetnoj posvećenosti, i na doprinosu istorijskom plasmanu naše reprezentacije na Svetsko prvenstvo.“ Dodao je da je Selamijev put sa Jordanom bio „zaista izuzetan“ i da će u jordanskom fudbalu ostati „voljeni sin Jordana“.
12. Havijer Agire, Meksiko
Iskusnom Agireu bio je ovo već treći mandat na klupi Meksika. Domaćin je ispao od Engleske sa 3:2 u osmini finala. Agire je i ranije jasno stavio do znanja da odlazi posle turnira, a legendarni igrač Rafa Markes je očekivano preuzeo posao.
Agire je podržao Markesa i rekao da je spreman da vodi Meksiko u budućnost.
13. Roberto Martinez, Portugal
Portugal je ispao od Španije 1:0 u osmini finala, a Portugalski savez je dva dana kasnije potvrdio kraj ugovornog odnosa sa Martinezom i njegovim stručnim štabom.
Martinez je posle utakmice rekao da mu ugovor ističe tog dana i da je to „kraj ciklusa“. U dodatno prenetoj formulaciji rekao je da mu je cilj bio osvajanje Mundijala i da nastavak nema smisla posle neuspeha.
14. Zlatko Dalić, Hrvatska
Hrvatska je ispala od Portugala u rundi od 32. Dalić je otišao posle devet godina, tokom kojih je Hrvatska bila vicešampion sveta 2018. i treća 2022. Rojters ga opisuje kao najuspešnijeg selektora u istoriji hrvatske reprezentacije.
„Kada sam preuzeo reprezentaciju, verovao sam u kvalitet igrača i u sebe, ali nisam smeo ni da sanjam da ćemo ostvariti sve što smo ostvarili tokom ovih skoro devet godina.“ Dodao je: „Ne mogu da opišem koliko sam ponosan na svaku pobedu, na plasman na velika takmičenja, na tri medalje, na one velike večeri hrvatskog fudbala kada smo pobedili Englesku ili Brazil na svetskim prvenstvima.“
15. Ugo Bros, Južna Afrika
Južna Afrika je prvi put u istoriji prošla u nokaut fazu Mundijala, ali je Bros, koji ima 74 godine, odlučio da ne ostane selektor. Prethodno je najavljivao mogućnost penzionisanja, a posle turnira ostala je opcija da nastavi samo u savetničkoj ili skautskoj ulozi.
Savez mu je ponudio mogućnost da ostane u nekoj savetodavnoj ulozi, a formalni oproštaj očekuje se po njegovom povratku u Južnu Afriku.
16. Pape Buna Tjau, Senegal
Senegal je imao velika očekivanja posle osvajanja Afričkog kupa nacija u januaru, ali je razočarao na Mundijalu: izgubio je prve dve grupne utakmice od Francuske i Norveške, zatim ispustio vođstvo 2:0 protiv Belgije u rundi od 32 i izgubio 3:2 posle produžetaka. Savez je saopštio da rezultati zahtevaju promenu na klupi.
17. Sebastijan Minje, Haiti
Haiti je igrao prvi Mundijal od 1974, ali je ispao u grupi posle poraza od Škotske, Brazila i Maroka. Savez je objavio da je odluka doneta uz obostranu saglasnost.
Haitijski savez je zahvalio treneru na „profesionalizmu, posvećenosti i predanosti“.
18. Didije Dešan, Francuska
Još ranije je najavljeno da trofejnitrener odlazi posle Mundijala. Razlog nije samo poraza od Španije, jer je Dešan još u januaru 2025. potvrdio da neće produžiti ugovor koji ističe posle prvenstva 2026.
Dešan je ranije objasnio da želi da završi ciklus 2026. i da ostavi reprezentaciju na vrhu. Posle poraza od Španije rekao je da ne želi da poništi sve što je urađeno, ali da je u toj utakmici Španija imala „nešto više“.
Mogući, nepotvrđeni odlasci
Karlo Anćeloti, Brazil: posle ispadanja od Norveške bilo je velikog pritiska, ali Rojters je preneo da brazilski savez želi da ga zadrži za ciklus do 2030. Zato ga ne računam kao odlazak.
Maurisio Poketino, SAD: posle ispadanja od Belgije rekao je da SAD nisu bile dovoljno dobre, ali nisam našao potvrdu da je napustio posao.
Vladimir Petković, Alžir: ima više tvrdnji da je smenjen posle poraza od Švajcarske, ali nisam našao dovoljno jaku primarnu potvrdu. Postoje izveštaji slabijih izvora i društvene mreže, dok je Rojters pre turnira pisao da mu je ugovor produžen do 2028. Zato ga ne bih stavio u čistu listu bez jače potvrde.
